HR - Ljudski Resursi - Srbija

Rad na crno - socijalna bomba

Od milion ljudi, koliko ih sada u Srbiji radi na crno, mnogi neće ispuniti uslov za penziju. Za penziju je potrebno najmanje 15 godina radnog staža i 60, odnosno 65 godina starosti.

Na svakih pet zaposlenih u Srbiji jedan radi, a doprinosi mu se ne uplaćuju. Godine 2008, na crno je radilo više od 23 odsto, 2009. skoro 21,5 odsto, prošle godine 19,6, a do juna ove godine skoro 20 odsto. To, nažalost, ne znači da su ti zaposleni konačno prijavljeni, nego da su prvi dobijali otkaze, kada je kriza počela.

"Oko milion ljudi je u oblasti sive radne snage, kako mi to kažemo i oko tri milijarde je godišnje gubitka po tom osnovu", kaže Gordana Hašimbegović iz Privredne komore Srbije.

Osim što većina nema zdravstveno osiguranje, oni koji rade na crno imaće problem i kada dođe vreme za penziju.

"Dok god neko ne izvrši uplatu doprinosa za ova lica, odnosno dok im se ne utvrdi svojstvo osiguranika, oni ne mogu da ispune uslove za penziju i snalaze se na razne načine. Uglavnom rade na crno ili dobijaju pomoć od države", kaže Željko Simić iz PIO fonda.

Kada se nađu pred penzijom, oni koji su radili neprijavljeni mogu da doplate za radni staž, ali njihova primanja su uglavnom nedovoljna za takve uštede. Minimalna mesečna uplata je 4.058 dinara. Za penziju je potrebno najmanje 15 godina radnog staža i 60, odnosno 65 godina starosti.

Oni koji nekako skrpe minum godina, sa minimalnim uplatama, imaće penziju ne veću od 12.077 dinara. Međutim, u borbi da prežive, danas mnogi ne razmišljaju šta ih čeka sutra i ne prijavljuju poslodavce inspekciji.

Poslodavci često bez kazni

"U trenutku kada dođe inspekcija, imate na sve strane opšte bežanje radnika, tako da ima i gotovo komičnih situacija. Imamo i situaciju gde poslodavci zaključavaju radnike", kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.

Kada inspekcija i zatekne neprijavljenog radnika i podnese prekršajnu prijavu, poslodavci se vrlo često izvuku bez kazni.

"To su duži prekršajni postupci koji dovode do zastarevanja postupaka i izricanje kazne ispod zakonskog minimuma", rekao je Peruničić.

Vladina uredba koja je trebalo da podstakne poslodavce da zaposle nove radnike nije dala očekivane rezultate. Za nešto više od mesec dana zaposleno je samo sedamdesetak radnika. Postavlja se pitanje šta je to što država može još da učini kako bi smanjila rad na crno.

Gordana Hašimbegović kaže da je jedna od prvih mera koja bi strategijom imala dugoročne efekte, smanjenje poreza i smanjenje doprinosa. Trenutne akcije, prema njenim rečima, ne bi imale efekta.

Ni radnici koji su prijavljeni nemaju garanciju da će steći uslov za penziju. Zbog toga bi trebalo redovno da kontrolišu da li im poslodavci uplaćuju doprinose, pošto u PIO fondu kažu da neprijatna iznenađenja nisu retkost.